TY  - JOUR
AU  - Борота, Драган
AU  - Пантић, Дамјан
AU  - Поњарац, Раденко
AU  - Поповић, Александар
PY  - 2024
UR  - https://omorika.sfb.bg.ac.rs/handle/123456789/1533
AB  - У високим, мешовитим, средњедобним и дозревајућим састојинама храста
лужњака тестирана је могућност примене аерофотограметрије у инвентури, како за
одређивање информација везаних за опис станишта и састојине, тако и за одређивање
нумеричких елемената (броја стабала, темељнице и запремине на хектару) добијених на
основу података очитаних са снимка (пречника крошње, висине и процењеног прсног
пречника стабла на основу изабраног математичког модела). Већину информација из
домена описа станишта и састојине, а посебно оне које се односе на њене приземне
делове (заступљеност мртвог покривача, приземне вегетације, жбуња, корова, подм-
латка и степена његовог оштећења, итд.) није било могуће идентификовати на снимку.
Када су у питању просечан број стабала, темељница и запремина састојине на хектару,
добијени на бази података очитаних са авио снимка, констатована је значајна разлика
у односу на вредности добијене терестричким премером. У средњедобним састојина-
ма број стабала одређен на основу авио снимка већи је за 21,5%, а у дозревајућим је
мањи за 9,5% у односу на вредности добијене потпуним премером. Код средњедобних
састојина темељница АП-1 већа је за 13,5%, а АП-2 за 15,6% у односу на вредности овог
елемента добијеног потпуним премером. Код дозревајућих састојина ова одступања
износе 13,1% и 3,7%. Запремина састојине је елемент код којег су констатована највећа
одступања у односу на потпуни премер. У средњедобним састојинама разлика износи
31,0% и 28,1%, а у дозревајућим 37,9% код АП-1 и чак 67,1% код АП-2. Узроци немо-
гућности прецизне интерпретације већине информација везаних за опис станишта и
састојине, као и значајних разлика нумеричких елемената у односу на потпуни премер
налазе се у широким и међусобно испреплетаним крошњама (густом склопу) храста
који заузима горњи спрат и вертикалној структуираности ових мешовитих састојина.
Добијени резултати елиминишу могућност примене аерофотограметрије у инвентури
конкретних шума, јер не обезбеђује поуздан информациони основ за израду реалних
планова газдовања шумама. Простор за њену примену постоји у диференцирању на-
чина коришћења земљишта, лоцирању пожаришта, површина погођених орканским
ветровима и другим непогодама итд, па и у инвентури чистих састојина ређег склопа.
PB  - Универзитет у Београду, Шумарски факултет
T2  - Гласник Шумарског факултета
T1  - Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака
EP  - 24
IS  - 130
SP  - 7
DO  - 10.2298/GSF2430007B
ER  - 

@article{
author = "Борота, Драган and Пантић, Дамјан and Поњарац, Раденко and Поповић, Александар",
year = "2024",
abstract = "У високим, мешовитим, средњедобним и дозревајућим састојинама храста
лужњака тестирана је могућност примене аерофотограметрије у инвентури, како за
одређивање информација везаних за опис станишта и састојине, тако и за одређивање
нумеричких елемената (броја стабала, темељнице и запремине на хектару) добијених на
основу података очитаних са снимка (пречника крошње, висине и процењеног прсног
пречника стабла на основу изабраног математичког модела). Већину информација из
домена описа станишта и састојине, а посебно оне које се односе на њене приземне
делове (заступљеност мртвог покривача, приземне вегетације, жбуња, корова, подм-
латка и степена његовог оштећења, итд.) није било могуће идентификовати на снимку.
Када су у питању просечан број стабала, темељница и запремина састојине на хектару,
добијени на бази података очитаних са авио снимка, констатована је значајна разлика
у односу на вредности добијене терестричким премером. У средњедобним састојина-
ма број стабала одређен на основу авио снимка већи је за 21,5%, а у дозревајућим је
мањи за 9,5% у односу на вредности добијене потпуним премером. Код средњедобних
састојина темељница АП-1 већа је за 13,5%, а АП-2 за 15,6% у односу на вредности овог
елемента добијеног потпуним премером. Код дозревајућих састојина ова одступања
износе 13,1% и 3,7%. Запремина састојине је елемент код којег су констатована највећа
одступања у односу на потпуни премер. У средњедобним састојинама разлика износи
31,0% и 28,1%, а у дозревајућим 37,9% код АП-1 и чак 67,1% код АП-2. Узроци немо-
гућности прецизне интерпретације већине информација везаних за опис станишта и
састојине, као и значајних разлика нумеричких елемената у односу на потпуни премер
налазе се у широким и међусобно испреплетаним крошњама (густом склопу) храста
који заузима горњи спрат и вертикалној структуираности ових мешовитих састојина.
Добијени резултати елиминишу могућност примене аерофотограметрије у инвентури
конкретних шума, јер не обезбеђује поуздан информациони основ за израду реалних
планова газдовања шумама. Простор за њену примену постоји у диференцирању на-
чина коришћења земљишта, лоцирању пожаришта, површина погођених орканским
ветровима и другим непогодама итд, па и у инвентури чистих састојина ређег склопа.",
publisher = "Универзитет у Београду, Шумарски факултет",
journal = "Гласник Шумарског факултета",
title = "Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака",
pages = "24-7",
number = "130",
doi = "10.2298/GSF2430007B"
}

Борота, Д., Пантић, Д., Поњарац, Р.,& Поповић, А.. (2024). Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака. in Гласник Шумарског факултета
Универзитет у Београду, Шумарски факултет.(130), 7-24.
https://doi.org/10.2298/GSF2430007B

Борота Д, Пантић Д, Поњарац Р, Поповић А. Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака. in Гласник Шумарског факултета. 2024;(130):7-24.
doi:10.2298/GSF2430007B .

Борота, Драган, Пантић, Дамјан, Поњарац, Раденко, Поповић, Александар, "Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака" in Гласник Шумарског факултета, no. 130 (2024):7-24,
https://doi.org/10.2298/GSF2430007B . .