Примена даљинске детекције у инвентури мешовитих шума храста лужњака

Abstract

У високим, мешовитим, средњедобним и дозревајућим састојинама храста лужњака тестирана је могућност примене аерофотограметрије у инвентури, како за одређивање информација везаних за опис станишта и састојине, тако и за одређивање нумеричких елемената (броја стабала, темељнице и запремине на хектару) добијених на основу података очитаних са снимка (пречника крошње, висине и процењеног прсног пречника стабла на основу изабраног математичког модела). Већину информација из домена описа станишта и састојине, а посебно оне које се односе на њене приземне делове (заступљеност мртвог покривача, приземне вегетације, жбуња, корова, подм- латка и степена његовог оштећења, итд.) није било могуће идентификовати на снимку. Када су у питању просечан број стабала, темељница и запремина састојине на хектару, добијени на бази података очитаних са авио снимка, констатована је значајна разлика у односу на вредности добијене терестричким премером. У средњедобним састојина- ма број стабала одређен на основу авио снимка већи је за 21,5%, а у дозревајућим је мањи за 9,5% у односу на вредности добијене потпуним премером. Код средњедобних састојина темељница АП-1 већа је за 13,5%, а АП-2 за 15,6% у односу на вредности овог елемента добијеног потпуним премером. Код дозревајућих састојина ова одступања износе 13,1% и 3,7%. Запремина састојине је елемент код којег су констатована највећа одступања у односу на потпуни премер. У средњедобним састојинама разлика износи 31,0% и 28,1%, а у дозревајућим 37,9% код АП-1 и чак 67,1% код АП-2. Узроци немо- гућности прецизне интерпретације већине информација везаних за опис станишта и састојине, као и значајних разлика нумеричких елемената у односу на потпуни премер налазе се у широким и међусобно испреплетаним крошњама (густом склопу) храста који заузима горњи спрат и вертикалној структуираности ових мешовитих састојина. Добијени резултати елиминишу могућност примене аерофотограметрије у инвентури конкретних шума, јер не обезбеђује поуздан информациони основ за израду реалних планова газдовања шумама. Простор за њену примену постоји у диференцирању на- чина коришћења земљишта, лоцирању пожаришта, површина погођених орканским ветровима и другим непогодама итд, па и у инвентури чистих састојина ређег склопа.